Тумачење Четвороеванђеља светог Јефрема Сиријског које је у наставку изложено заслужује пажњу побожног читаоца не само због тога што је то веродостојно дело великог Оца и учитеља Цркве, него и због важних особитости еванђелског текста који се у њему објашњава. Према сведочанствима старине и брижљивим испитивањима научника, показало се да свети Отац у свом излагању Еванђеља није следио неког од Еванђелиста него да је пред собом имао зборник еванђелских текстова, састављен на основу сва четири Еванђеља.
Према истраживањима научника, текст који у свом тумачењу користи св. Јефрем Сиријски на неким местима удаљује се не само од текста какав је данас општеприхваћен у Цркви – и што пажљивом читаоцу сигурно неће промаћи – него и од старог сиријског превода који се назива Пешито, а подудара се са најстаријим сиријским Еванђељем, које је издао Цуретон. Тако у тумачењима св. Јефрема речи из Јн. 1; 4-5. гласе овако: У томе, што је било саздано, у Њему је био живот, и живот беше светлост људима, док Мт. 1; 25. преноси на следећи начин: У светости је живео с њом, док не роди првенца. Оба ова места подједнако се удаљују од грчког текста и од превода Пешито, али су сагласна са Цуретон-овим старим Сиријским Еванђељем.
Без обзира на ова одступања у неким појединостима, Четвороеванђеље које излаже св. Јефрем омогућује да се јасно види да је то онај исти еванђелски текст какав и данас читамо. Према томе, нека сваки православни хришћанин поштује успомену на св. Јефрема, који нам је у својим тумачењима оставио тако јасно, убедљиво и непобитно сведочанство о дубокој старини и неповредивости светих Еванђеља, која је прихватила Црква Христова.
