Свети Пајсије Величковски пренео је пламен Свете Горе у Оптину пустињу, која је била духовно средиште Русије у 19. и почетком 20. века. Ту су се духовно хранили великани попут Гогоља, Достојевског, Леонтјева и многих других. Оптина је била место аутентичног хришћанског духа. Ово је књига духовног руковођења за све који су спремни да иду путем што га је описао Свети Амвросије.
Један од расадника такве спасоносне, светодуховске светости био је у 19. и почетком 20. века у Русији манастир Оптина пустиња, који су савременици називали `правим рајем на земљи`, у коме су се, руковођени љубављу благодатних Стараца, учили живљењу, осећању и делању по угледу на Онога, чије је невидљива `храна била да твори вољу Оца који га је послао`, Јединородног Сина Божијег оваплоћеног, Господа нашег Исуса Христа.
Благодатно стараштво (старчество) је једно од највећих достигунућа у духовном животу Цркве. Оно је њен цвет, венац духовног подвига, плод молитвеног тиховања и богосагледања. Благодатни Старац је подвижник, који је својим личним искуство прошао школу послушања, као живота по вољи Божијој, и достигао бестрашће. Примајући у својој саможртвеној послушности Закону Господњем, од Бога и друге дарове, као што су прозорљивост, чудотворство и пророштво, Старац као христоподобни слуга и истински богословесник, постаје способан да руководи почетнике у “невидљивој борби” хришћанској, оној која, по речи Апостоловој, “није са крвљу и телом него са дусима злбе у поднебесју” и њиховим човекоубилачким противљењм вољи Божијој. Уз помоћ Божију, Старац прониче у дубине човекове душе, уочава саме заметке зла греховног, и узрок њиховог настанка, и указује на исправни начин њиховог одстрањења из човека, на стазе ума, срца и делања, којима се достиже новоадамски “узани пут” спасења и непоколевибо ходи њиме.
