У познатој књизи „Болест као метафора“, Сузан Зонтат је тврдила да се, некада неизлечива, туберкулоза могла поетизовати као болест несрећних, али узвишених душа чија тела сагоревају у грозници као пламен воштанице. Али, канцер се, каже она, не може поетизовати – то је подмукла, подла смрт која се постепено увлачи у човека. Ова књига показује и доказује да се канцер не може претворити у књижевност, али може постати исповедништво (ако човек, Божијом благодаћу, буде исцрпљен) или мучеништво, ако се у Христу пресели у вечни живот.
У тешко време када се у нас сваке године разболи од тумора на хиљаде људи ово је књига која помаже да се схвати, прихвати и победи све оно што, кад је рак у питању, изгледа непојамно, неприхватљиво и непобедиво. Овде је читање – лечење.
Садржај
Миоара Григоре – Канцеру, љубави моја, 7
Протојереј Михаил Овчиников – Трнов венац болести: искуство савладавања рака, 173
Ка Богу се уздижу срца помилованих: Излечење тела, исцелење душа, 309
Мали молитвеник за оболеле, 369
