Старац Порфирије био је oваплоћена нежност.
На свој рачун се шалио да је „сентименталан“; у ствари, био је саосећајан и чедан, један од најчеднијих људи свога доба. „Овако чедан, зар нисам сваком род?“, као што је говорио песник Момчило Настасијевић. И заиста – старац Порфирије био је сваком род рођени, јер је знао да су сви људи – један, сверодни Адам, обновљен у Новом Адаму, Господу Исусу Христу.
Ово је књига коју старац упућује свим страдалним и Бога жедним људима, својим најмилијим рођацима.
