Један човек, који је дошао у Лавру после тешких искушења у Авганистану, видео је старца Кирила како излази после молебана преподобном Сергију, и касније је причао да је у свом срцу осећао такву љубав да је после пријатељима говорио: „Као да сам Господа видео“. Таквих сусрета било је само у житијама светих. Уз оце Јована Крестјанкина и Николаја Гурјанова, баћушка Кирил Павлов је најзначајнији руски духовник друге половине 20. века.
Херој из Другог светског рата, он је постао и херој невидљиве борбе; исповедао је тројицу патријарха, десетине епископа, стотине и хиљаде свештеника и монаха и ко зна колико породичних људи. Умео је да отвори душу покајника за светлост која није од овог света. Примајући туђе грехе на себе, деценију и по био је на постељи бола, препун благодатног трпљења, до краја духовник најзначајнијег руског манастира, Тројице – Сергијеве Лавре.
Ово је књига о духовној лепоти руског старчества.
