Животопис, поуке, беседе и сећања
Старац Сава Вазнесењски: Побожност је човекова највећа срећа је дубока и инспирирајућа књига која нас води кроз живот и духовне поуке старца Саве (Ћировића), истакнутог духовног вође монашког манастира Вазнесења под Овчаром. Ова књига открива нам живот подвижника наших горких дана, како га је назвао Свети Јустин Ћелијски, који је производ духовног буђења српског народа под вођством Светог владике Николаја, потеклог из српске Свете Горе, Овчар-Кабларских манастира у којима се и данас слави света Литургија.
Старац Сава је изнад свега био прави хришћанин. По речима Светог Николаја Свесрпског, хришћанин је онај који је сличан испрошеној девојци. Као што испрошена девојка непрестано размишља о свом будућем супругу, тако и хришћанин непрестано мисли о Христу. Без обзира на удаљеност, девојка се понаша као да је њен вереник увек присутан, исто као што хришћанин гаји непрестану блискост са Христом. Ова књига нам представља једну такву душу, чисту и предану, која је непрестано живела за Христа, припремајући се за сусрет са Њим у вечности.
Читава породица Ћировић, родитељи, два брата и две сестре, следила је позив за Христом, под благословом Владике Николаја, и посветила свој живот монаштву, подижући манастир на свом имању у Гружи. Ова књига је прича о једном члану те породице, који је стигао до манастира Вазнесења под Овчаром. Старац Сава Вазнесењски је био човек који је мало јео, мало пио, мало дружио, па се онда спасио, како је сам говорио. Био је љубазан отац и духовни вођа свима који су му долазили, истински чувар аскетског наслеђа и духовне ревности. Кроз ову књигу, упознајемо духовност богомолничког покрета и откривамо живот јеросхимонаха Саве, истинског ученика светог Златоустог из Жичког и Охридског манастира.
