“Свети Игњатије Брјанчанинов био је велики учитељ хришћанске вере, чијим се поукама спасавају и монаси и мирјани већ два века. Послан од Бога у доба свеопштег пада духовног живота, прави учитељ потоњих времена, он је из ризнице Светих Отаца изнео оно што је најпотребније савременом човеку. Његове „Аскетске проповеди које читалац има у рукама право су бесцен благо православне духовности.
Мир граду овоме!
“Изговарам овај поздрав, љубљена браћо, по завештању Господа мога, дошавши с пастирским штапом у Богом спасавани град Ставропољ, како бих проповедао и казивао, у овом граду и у околним градовима и селима, да се приближипо Царство Небеско.
Царство Небеско, Царство Божије унутра је у вама? Царство Небеско је – мир Христов. У души у којој су услед покорности Богу утихнуле страсти, царује Бог, царује мир Христов. Но, мир Христов никако није мир овога века; Господ не даје Свој мир онако као што се он даје по обичајима палог људског рода. Јединство око сујетног па чак и недобронамерног циља неретко међу људима успоставља привремену и за душу погубну сагласност. Мир Христов је – светлост! Мир Христов је – сав у Христу! Мир Христов се у души сеје Речју Божијом, зачиње се од обрађивања њиве срца заповестима Христовим, храни се овим невидљивим али тешким подвигом и расте од њега. Услед дејства Духа Светога мир Христов обузима ум, срце и тело савршеног хришћанина, сједињујући у једно ове делове расечене и разједињене грехом; човека помиреног у себи и са самим собом, који већ представља једну целину, какав је био пре пада, сједињује са Богом. Такав мир молитвено тражим и себи и вама, љубљена браћо, од јединог Даваоца истинског и светог мира, од Господа нашег Исуса Христа.
Мир Божији, који превазшази сваки ум, по живом и тачном схватању апостола, нека сачува за Христа наша срца и наше мисли; нека за Њега сачува наше земаљско делање и наш вечни удео који од тог делања зависи. Амин.”
Беседа изговорена по доласку
на епархију у саборној цркви
у Ставропољу 5. Јануара 1858. године
